Hipospadia je urođena anomalija u kojoj se otvor uretre patološki razvije bilo gde između vrha penisa i skrotuma. Distalna hipospadija može postojati čak i kod neobrezanih dečaka kod kojih se abnormalno razvila koža prepucijuma i koji imaju zakrivljeni glans put napred-glans tilt.
Hipospadie se mogu podeliti u distalne i proksimalne oblike.
Teži oblici češće mogu biti udruženi sa hordom, u kojoj falus nije potpuno odvojen od perineuma a može biti udružen i sa nespuštenim testisima (kriptorhizam). Takođe proksimalni oblici su češće udruženi sa drugim anomalijama reproduktivnog ili endokrinog sistema. Utrikulus prostatikus je često udružen sa težim oblicima hipospadije (skrotalne ili perinalne), i može biti uzročnik infekcija urotrakta pseudoinkontinencije, pa čak i formiranju kamenja.
Operativno lečenje
Odmah nakon uvođenja u anesteziju pacijentu se plasira suprapubična drenaža (cistofix) koja omogućava derivaciju urina direktno iz bešike preko kože i pomaže zarastanju.
Distalne forme (glanularna, subglanularna, koronalna i penilna) se operišu između 12-og i 18-og meseca života. Postoji više od 150 operativnih tehnika i njihovih modifikacija. Uspešnost lečenja je oko 95%. Operativni tretman distalnih hipospadija je gotovo uvek uspešan nakon jedne intervencije.
Kada je hipospadia težeg oblika ili je udružena sa urođenim anomalijama kao što su horda ili nespušteni testis lečenje može biti komplikovanije. Neophodno je uraditi kariotip i hormonalno ispitivanje kako bi se utvrdilo eventualno interseksualno stanje. Ukoliko je penis mali za operativni tretman, testosteronske kreme treba aplikovati jedan mesec pre zahvata. Operativni tretman teških hipospadia ponekad zahteva dva akta i korišćenje bukalne mukoze. Cirkumciziju treba izbegavati pre operacije hipospadie jer je sva koža potrebna za hiruršku intervenciju.
Šta očekivati posle zahvata?
Pacijent nakon operacije napušta bolnicu istog dana ili ostaje jednu noć. Oko penisa nosi specijalni kompresivni zavoj (koban). Prvo previjanje je nakon 4 dana. Drugo između 8-og i 10-og dana, a između 10-og i 14-og dana se zatvara cistofix, prati se kako pacijent mokri a potom se i vadi cistofix. Nakon operacije pacijent ne oseća bol zbog regionalne anestezije (sakralni blok).
