Jesenji bluz
Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Psiholog i psihoterapeut doc. dr Kristina Brajović Car napominje da ovaj sezonski afektivni poremećaj može da bude indikator dubljih psiholoških poremećaja
“Očekuje se da ste tužni ujesen. Deo vas umire svake godine, kad lišće opada s drveća i kad se gole grane bore sa vetrom i hladnom zimskom svetlošću. Ali, znate i da će doći proleće, kao što znate da će reke ponovo teći nakon što se oslobode leda…”, piše Ernest Hemingvej u “Pokretnom prazniku”, šezdesetih godina prošlog veka. Tu prolaznu tugu, neraspoloženje, melanholiju ili depresivnost, koju će prepoznati mnogi od nas, južnoamerički psihijatar Norman Rozental je, dve decenije kasnije (1984. godine), označio terminom zimska depresija - ili sezonski afektivni poremećaj - o čemu je, u svojim američkim istraživanjima, napisao i prve stručne radove.
Sa odlaskom leta, o Hemingvejevoj “jesenjoj tuzi” i Rozentalovoj zimskoj depresiji razgovaramo sa psihologom i psihoterapeutom doc. dr Kristinom Brajović Car, konsultantom Bel Medic-a, koja napominje da Američka psihološka asocijacija sezonsku depresiju ne kategoriše kao poremećaj za sebe već kao jednu od podvrsta u okviru sezonskih afektivnih poremećaja, preciznije kao simptomatološki sklop u okviru afektivnih poremećaja.
Budući da počinje da se javlja već polovinom septembra i traje gotovo do početka novog leta, sezonska depresija je, prema rečima naše sagovornice, kolokvijalno poznatija kao jesenja, odnosno zimska depresija. Sam naziv, pri tom, ukazuje da ova pojava ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno naglo nastupaju nakon leta i zahtevaju određenu adaptaciju organizma. Sezonska depresija pogađa nemali procenat stanovništva - od 5 do 10 odsto populacije - i učestalija je kako se geografski ide prema severu, u klimatski tmurnije predele.
Čim ode leto…
Spoljašnji činioci su, dakle, onaj prvi “okidač” za razvoj sezonske depresije. Na psihološke funkcije reflektuje se ne samo skraćenje dana i sve manji broj sunčanih sati koje smenjuju oblaci, magla i kiše, već i “napadi” sezonskih virusa koji takođe izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam. Većina ljudi se manje kreće i više vezuje za zatvorene prostore, vraća se radnim obavezama i manje se druži pa, uz pad energije i imuniteta i oslabljenu socijalnu podršku, najčešće menja i režim spavanja i ishrane. Viroze, pa čak i obične prehlade, dovoljne su da umanje radni kapacitet, i posao se gomila a sa njim i stres, na šta mnogi reaguju prokrastinacijom (odlaganjem) svakodnevnih obaveza te tako nekom vrstom “sabotaže” odgovaraju na izmenjene spoljašnje okolnosti i sužavanje životnih opcija karakterističnih za leto i period odmora.
Sezonska depresija se prepoznaje upravo po reagovanju na tipične sezonske promene, a jedna od bitnih karakteristika je, objašnjava doc. dr Kristina Brajović Car, da se donekle izmenjeno psihološko stanje primećuje više godina zaredom, uvek u isto doba. U zavisnosti od toga koliko je organizam u stanju da toleriše i da se adaptira na nagle promene vremena, stanje se, kao ciklus, ponavlja u jesen ili u zimu, a karakteriše ga osećaj iscrpljenosti sa primetnim razlikama u načinu na koji osoba “funkcioniše”, u količini životne volje i zainteresovanosti, u kvalitetu sna i promenama apetita… Ukoliko se, po odlasku leta ili ulaskom u zimu, primete velike razlike u tim režimima i u opštoj psihološkoj ravnoteži, može se govoriti o sezonskoj depresiji.
Naša sagovornica ističe da ovom stanju, naravno, nisu podložni svi, niti u istoj meri, ali da je značajan broj ljudi vrlo osetljiv na sezonske promene, da burno na njih reaguje i zaista pati, posebno osobe sa genetskom predispozicijom prema depresiji (endogena depresija).
Nivoi reagovanja su različiti. Kao blaži oblici javljaju se neraspoloženje, mrzovolja, zabrinutost ili negativizam, što se, slično pojavi predmenstrualnog sindroma, objašnjava fiziološkim faktorom -hormonalnim disbalansom. Jedna od hipoteza je, napominje doc. dr Kristina Brajović Car, da manjak sunčeve svetlosti destimuliše moždani hipotalamus koji je inače odgovoran za ravnotežu afekta, što rezultira većim lučenjem hormona melatonina a smanjenom proizvodnjom serotonina i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji aktiviraju organizam do stabilnog nivoa energičnosti, zainteresovanosti i sposobnosti za adaptaciju. Uz podršku ova dva aktivatorska hormona, na sve sezonske promene koje svako od nas registruje reagujemo na aktivan i prilagodljiv način. Naša sagovornica, međutim, dodaje da pomenuta hipoteza ne nudi kompletno objašnjenje fiziološke podloge za pojavu sezonske depresije zato što se pokazalo da lekovi koji inhibiraju lučenje melatonina ne pomažu u potpunosti. Prema njenim rečima, pre će biti da se događa individualno različita hormonska međuigra, što je razlog zbog koga farmakološki tretman nije jednako delotvoran.
Antidepresivi ili psihoterapija?
Pored terapije korigovanjem lučenja melatonina, preventivno se na prve simptome sezonske depresije može delovati i antidepresivima, ali samo kod tipova ličnosti sa endogenom (nasledno uslovljenom) depresijom, koji su izloženi riziku od razvoja prave depresije (neurotičnog ili psihotičnog spektra). Budući da u takvim slučajevima sezonska depresija može da bude okidač za ozbiljniju depresivnu reakciju, čak i za pojavu suicidalnih misli, a posebno kad samoubilačka tendencija postoji i u anamnezi (istoriji bolesti), psihijatar će se odlučiti za blagovremeno uvođenje antidepresiva. Kod blažih slučajeva sezonske depresije dovoljna je psihoterapija usmerena na razvoj veštine kontrolisanja i zaustavljanja negativnih misli.
Terapija medikamentima, koju prepisuju isključivo psihijatri, određuje se na osnovu psihijatrijske dijagnoze, te se može reći da farmakoterapija pre svega leči poremećaj. Psihoterapija, pak, kao način lečenja sezonske depresije, leči kompletnu individuu - psiholog nastoji da otkrije šta je to što je, pored sezonskih promena, doprinelo da određena osoba reaguje na dramatičan način, šta je to posebno što postoji u nekom njenom svetu, u njenom okruženju, i šta ona može da promeni od faktora na koje može da utiče, da bi vodila kvalitetniji život. Jer, depresija između ostalog može da bude i svojevrstan poziv u pomoć; kroz depresiju, neke osobe na simboličan način zapravo pokušavaju da zatraže podršku i pomoć okoline, da kažu da im je teško ili da poruče da nisu u stanju da same organizuju sopstveni život. Depresija je svojevrstan vid komunikacije, dodaje doc. dr Kristina Brajović Car, način na koji se individua koja ne ume otvoreno da zatraži pomoć obraća svom okruženju.
U zemljama severnijih geografskih koordinata, u lečenju sezonske depresije primenjuje se i fototerapija. Reč je o lečenju simuliranom sunčevom svetlošću, koje se temelji na činjenici da je veštačko osvetljenje desetostruko slabije od stimulativne sunčeve svetlosti tokom letnjih dana. Ni terapijska svetlost, međutim, ne pomaže svim tretiranim osobama u istoj meri.
Prepoznavanje i dijagnostikovanje sezonske depresije, podseća doc. dr Kristina Brajović Car, zahteva potvrdu višegodišnjim kontinuitetom i ne može se identifikovati prvom pojavom. Ukoliko se, pak, pominjani simptomi ponavljaju u jesen i zimu više godina zaredom, signal su za diferencijalnu dijagnostiku, odnosno za istraživanje da li se iza psiholoških uzročnika krije i eventualna biološka predispozicija. Klinička praksa je pokazala da sezonska depresija može da posluži kao indikator za dublje psihijatrijske poremećaje. Događa se da se, nakon psihoterapije i analize svega što je prethodilo dramatičnom reagovanju na sezonske promene, pokaže da je pogođena osoba još od adolescencije - od kad inače počinjemo da reagujemo na sezonske promene - teže izlazila na kraj sa tim problemom. Bivala je eksplozivnija i impulsivnija, ili sasvim letargična, a to su bili znaci koji su, zbog zanemarivanja, eskalirali. Najveći broj depresija se, prema rečima naše sagovornice, dijagnostikuje baš u vreme kad preovladava sezonska depresija. U zimskim mesecima dolazi i do psihotičnih eskalacija, ali su one zastupljene tokom cele godine, dok osobe sa neurotičnim spektrom depresija posebno reaguju na sezonske promene pa se ta vrsta depresije pre dijagnostikuje u jesenjim i zimskim mesecima nego u neko drugo doba godine.
